Zastavini neradnici

Ovo bi bio samo nastavak teme o neradnicima iz Elektrorače. Sad je gospodi iz Zastave nedovoljno 60% plate za to što sede kući ili rade poslove sa strane…ne oni žele 100% plate. Odgovor na to što je ministarstvo reklo ne može cela plata je bio: nađite nam posao pa ćemo raditi!?!? Alo ljudi, preko milion nezaposlenih imamo u zemlji…zašto baš samo vama država da obezbedi posao? Što ga ne nađete sami?!?!

Zbog ovakvih pojava i sada, ali i u proteklim godinama, počeo sam žestoko da mrzim Kragujevčane. Ja mislim da su ti ljudi kukanjem, protestima, valjanjem po asfaltu i drugim primitivnim šou programima, oteli milijarde dinara iz državne kase koju stvaraju građani ostalih delova Srbije. I na kraju su dobili najveću kaznu – posao! Sad još Srbija od njih očekuje i da rade!!! Uz to, u Kragujevac je otišao nesrazmerno veliki deo sredstava za infrastrukturu, industrijske zone, plate za druga preduzeća koja ne rade… Braćo Kragujevčani – presešće vam jednom!

Jurini neradnici

Posle višegodišnjeg čekanja na posao i na plate, radnici Elektro rače su podigli ‘bunu protiv dahija’ i shvativši da nije u redu da ne dobiju plate iako nisu radili, jer Bože moj, bili su ipak ‘zaposleni’, izađoše i blokiraše transportne komunikacije neradničkog grada Kragujevca.

Dobili su oni podršku i sažaljenje građana Srbije, jer ih je muž predsednice Skupštine, jaaaaaaako maltretirao i nije ih plaćao. Ali kad im je ponudio da uzmu akcije firme, oni neće, jer je firma u dugovima, a njih to ne interesuje, oni žele da budu plaćeni zato što ne rade!

Onda dolazi do neverovatnog obrta čak i u Srbiji! Kupio ih je Korejanac koji želi da ih obuči, da im obezbedi poslove, redovne plate i sve što jedan normalni zaposleni može očekivati. Ali ne, gospoda neće da radi, jer su se oni uplašili da ne ostanu koji minut prekovremeno, ili možda da ne mogu da popiju sedam kafa i popuše 43 cigarete dnevno, već će možda morati da rade osam sati dnevno!

Još vrhunac svega – ‘Dajte nam otpremnine, pa ćemo videti da li ćemo raditi kod novog vlasnika! Hoćemo ono što je država obezbedila – i posao i otpremnine!’ To što u Srbiji ljudi rade za 10.000 bez socijalnog osiguranja, to što ljudi ostaju po 2-5 sati prekovremeno, to što imamo stotine hiljade nezaposlenih, koji bi jedva čekali da dođu na mesto zaposlenih u Elektrorači…to nema veze…

Sramite se gospodo radnici Elektrorače!

Djilas – humani fašista?

Dosta je lepo počeo da radi od kada je postao gradonačelnik…povećao prihode grada, prinudne naplate, zaostale dugove naplaćivao, povećavao rashode u pravom smeru… Da ga ne pratim od ranije, rekao bih – odličan gradonačelnik. Međutim, onda se setim njegove marketinške agencije, koja je niotkuda došla na vrh ove privredne grane, što mi je malo verovatno u tržišnoj utakmici u kojoj učestvuju agencije sa decenijama iskustva i uspešnog poslovanja. Pomalo sumnjivo priznaćete, posebno ako se zna da je taj polet firme nastao posle rada na kampanji za predsedničke izbore za Tadića…

Zašto humani fašista? Čujem danas na vestima – Djilas traži od policije da se utvrdi ko je sprečio preseljenje Roma iz Beograda u Boljevce… Ne bi mi to puno privuklo pažnje da nisam čuo u izjavi kako kaže da bez obzira na OEBS i UNHCR svi koji nemaju u ličnoj karti prebivalište u Beogradu „moraju ići tamo odakle su i došli“! Tako je pričao i Hitler za Jevreje, a i za konkretnu nacionalnu manjinu. Zašto nije rekao da svi Romi moraju da promene prebivalište na beogradske adrese? Ne!… očistite Beograd od ološa, da sve sija, a prljavštinu šaljite u unutrašnjost, gde i pripadaju, tamo je sve loše! To je njegova filozofija!

Moraću jednom da napišem članak o tome kako se Beograd bogati na račun unutrašnjosti, a tu ću Vam izneti argumente, koji potkrepljuju istinu koju svi znamo, a niko o tome ne priča, jer je elita u Beogradu…a i sve televizije su u Beogradu… Još će i Jovan Memedović moći u unutrašnjosti da snima avanturističke emisije, jer će nestati sve civilizovano iz unutrašnjosti, kako je krenulo!

Koliko je max vreme koje treba da prođe od izbora da Toma traži nove?!

Gledam ovog grobara, koji je obukao veselije boje i napredovao od grobara do rukovodioca groblja, kako već priča o novim izborima. Sećam se i nedugo posle prošlih izbora da je Toma sa svojim mladim pulenom, Vučićem, isto tražio.

Ponekad imam utisak da bi ova dvojica tražila izbore posle svakih izbora koje izgube! I tako u nedogled…sve dok ne pobede…jednom…možda u ovom veku.

Interesantni su mi i DSS-ovci, koji sada glume veliku opoziciju i kojima su puna usta stručnih reformi sistema, odbrane Kosova i slično…Zeznuli su se samo u jednom – ova vlada sem što je isporučila Karadžića, ništa nije promenila od njihove vladavine…

Na kraju moram pomenuti i vladajuću koaliciju, da ne bih bio pristrasan – gospoda iz vlade je posle duuugog razmišljanja shvatila da ima najveću administraciju u regionu i sada hoće da smanje broj ministarstava. Podržao bih akciju, samo me je strah da će se zaposleni samo preliti u druga ministarstva i tako ćemo presipati iz šupljeg u prazno…

Igrom slučaja upoznao sam gospodina Škundrića, velikog stručnjaka energetike. Ljudi…ne možete verovati koliko ovaj čovek nema pojma o energetici!!! Čovek blage veze nema na čelu kog ministarstva se nalazi! Ali važno je da uz sirotinjsku ministarsku platicu od 80.000, gospodin prima i 600.000 kao član upravnog odbora NIS-a… Sa tog mesta ga čak ni Rusi ne mogu smeniti!

Zar je prošlo deset godina?

Da me nisu podsetile sirene i mediji, ne bih se ni setio da me je na današnji dan pre deset godina probudila sirena i nakon što sam skočio iz kreveta, znajući šta se dešava, pogledao kroz prozor i video paniku među ljudima na ulici… Trčanje na sve strane, pakovanje nekih stvari u automobile i odlasci istima su bili nešto što me je najozbiljnije uplašilo u tim trenucima.

Šta sada? U sklonište? Ma neee…. Van grada? Ma nee… Gledaću TV! Tooo!

Slobina privatna televizija je već prikazivala posledice gađanja kasarne u Novom Sadu… Nije tako strašno izgledalo, kao manji požar! Malo sam se smirio… Međutim, nisam uspeo da gledam mnogo…zaspao sam!

Ti ratni dani će mi ostati u stalnom sećanju… Bilo je strašnih, ali bilo je i mnogo dobrih! Obzirom da sam tada još bio srednjoškolac, prva dobra vest – NEMA ŠKOLE! Doduše bilo mi je malo i krivo, bio sam završna godina, profesori nas više nisu maltretirali, a baš smo se lepo družili…

Najviše su me kljucale u mozak kukanja komšinica, „dojave pouzdanih informacija o tome kada će bomba pogoditi baš moju zgradu“ i roditeljska briga o tome gde se nalazim kada se čuje sirena. Najjače je bilo kada su jednom pustili pogrešnu sirenu, onu za opasnost od hemijskih agenasa! Kako su se tada ljudi uspaničili! Lekari su po ulici trčali u mantilima i sa maramicama preko lica (pošto su pobegli sa posla), policija je pokušavala da obuzda vozače automobila koji su vozili kao po autoputu… To je bilo baš smešno!

Sećam se puno žurki u kasnim večernjim satima…Često nam je znak za okupljanje bila sirena o početku vazdušne opasnosti! Tada smo se odvaljivali od alkohola! Pa moraš nekako da se opustiš

Međutim, negde u svojoj dubini duše i dalje se sećam potpunog mraka  u gradu (to sam samo tada video), udara bombi i podrhtavanja tla, brutalnih slika na tv-u, koje nisu ličile na realnost… Teško vreme!

Nešto me baš sada to podseća na film „Lepa sela, lepo gore“…

Briga o zaposlenima kroz odbranu tajkuna

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja preporučilo sudovima da stave moratorijum na mere kojima preduzeća moraju da plate bivšim zaposlenima odštete po osnovu radnog odnosa.

Neću ni komentarisati, ko je dozvolio ovako nešto i odakle pravo gore pomenutom ministarstvu da se meša u sudsku funkciju države koju obavljaju sudovi…preći ću na srž problema – da li ova mera brani preostale zaposlene ili tajkune koji su kupili firme pod određenim uslovima i potom ih prekršili.

Poznato je da ministar ovog ministarstva nije dozvolio svojevremeno, a ni sada da se preregistruju automobili sa crnogorskih na srpske tablice, zbog toga što su ti građani pokušali da prevare državu tako što nisu plaćali porez na prenos vozila…uprkos tome što odlaze milioni evra svake godine iz zemlje za registraciju vozila. Toliko o moralnosti i želje za stabilnošću privrede!

Ovog puta se mole sudovi da svoje odluke odlože tokom cele 2009. godine, kao da ne bi došlo do otpuštanja postojećih zaposlenih i propadanja preduzeća. Prevedeno na realno stanje – molimo Vas da tajkune zaštitite od neplaniranih troškova koje bi mogli da prouzrokuju njihovo propadanje u vreme krize.

Postavljam pitanje gospodi, kreatorima ove ideje – zašto je važnije da ne propadne tajkun koji nije ispoštovao ugovor, umesto da preživi zaposleni koji je žrtva njegovog oholog ponašanja? Drugo, ko garantuje da će novac, koji će uštedeti ako ne plate sudske obaveze, iskoristiti za zadržavanje postojećeg broja zaposlenih? Treće, da li će tajkuni u slučaju da im ode novac za troškove bivših zaposlenih stvarno tako lako zatvoriti fabriku, koja je dovedena u normalnije stanje sa odgovarajućim brojem zaposlenih i može da stvara profit ili će dodatno povući sredstva iz inostranstva da prebrodi krizu i posle nastavi normalnim ritmom rada?

Ubice iz interventne

Iako ne volim policajce (alias kerovi) uopšte, te interventne mrzim sa posebnom energijom. Svako u Beogradu zna njihov nastup – „Nemoj da ti j…. mater, daj ličnu kartu“, uz to dobiješ dva šamara zato što si prošao putanjom koja se njemu nije svidela i onda dobiješ deset sekundi da objasniš zašto si prošao tuda kuda si prošao.

Ti isti, interventni kerovi daju sebi za pravo da maltretiraju svakoga, ko se po njihovoj „logici“ (zamislite logiku jednog policajca ) nije uzoran građanin. Usuđujem se da kažem da se ponašaju kao pravi „prašinari“ nekog mafijaša. A „mafijaš“ u ovom slučaju je Ministarstvo unutrašnjih poslova i onaj zadrigli ministar devedesetih godina, koji se usuđuje da smeni nadređene zbog ubistva dečka iz Jakova, a ne pada mu na pamet da sam ponudi ostavku, što je normalno za svaku zemlju. Ima sreće što nismo Grci, pa da mu napravimo haos u centru grada kao odmazdu.

Još malo o policiji – danas se primaju u policiju svi koji su sposobni da završe tromesečni ili šestomesečni kurs. Znam čak neke kojima uslov za prijem nije bio da nisu nikada osuđivani. A ukoliko već rade u policiji i dođe do toga da budu osuđeni po nekom osnovu, koji nije ubistvo, to im neće oduzeti radno mesto! Da baš tako, policija je tolerantna i dobrodušna za svoje pripadnike – nećemo ih ostaviti na ulici, ako su pomogli dileru droge ili ukoliko su ostvarili korist uzimanjem mita!

Pitam se – šta još treba da se desi, da bi došlo do reforme policije, u kojoj će raditi ljudi bez fleka u dosijeu i gde će biti normalno da se utvrdi osnov pre nego što neko bude prebijen, ubijen ili uhapšen?

Porez na „bogataške“ plate

Intervjuišu danas poslanike u Skupštini o tome koga bi trebalo oporezovati kao „bogate“ i udeliti „siromašnima“. Ćelavi Palma, koji ima kapitala u visini 5 miliona evra, ali poslaničku platu od 70.000 dinara, kaže, svakog ko ima preko 50.000 dinara. Novopečeni ugledni poslanik Ružić, kaže svakog ko ima 2 ili 3 prosečne mesečne plate.

Krećem od sopstvenog primera: Imam platu od 53.000 i izdržavam 3 nezaposlena člana porodice bez prihoda. Po mišljenju „uglednih“ poslanika, mene treba oporezovati! Imam 13.ooo po članu porodice! Ali i da nije tako, da imam 53.000 samo za sebe, opet pitam – da li ja koji sam završio državni fakultet i plaćao nezamislive sume za stanarine, školarine, knjige, ispite, život u Beogradu, radio kao fizikalac da bih to finansirao, sada treba da plaćam porez umesto Pere i Žike, koji su se zezali i džabalebarili do 21. godine, onda otišli na zanat, bili tamo par godina, dobijali kintu za to što rade, sada otvorili mini servise i zarađuju ponovo više od mene, samo na papiru to ne evidentiraju!

Plate od 50.000 primaju ljudi koji predstavljaju srednju klasu u nastajanju. Oni uglavnom nemaju ništa više od mogućnosti da obnove kućne aparate, nameštaj, belu tehniku i možda kupe posle visegodišnje štednje polovni automobil. Da li je ovo „bogatstvo“?!?!

Sem toga, plate od 50.000 primaju i mnogi ljudi sa završenim trećim stepenom stručne spreme u jačim velikim firmama, po osnovu dnevnica i drugih dodatnih naknada. Ali se ta primanja ne vode kao plata i oni neće biti oporezovani.

Na kraju, da vidimo i kako se dolazi do te prosečne plate – ona se dobija na sva prijavljena primanja od strane firmi. Svi znamo kako male privatne firme predstavljaju plate svojih radnika – polovično u najboljem slučaju. Njihovi zaposleni neće biti oporezovani, ali biću ja!

Ostaje mi samo da se pitam na kraju, da li se isplati usavršavati sebe, završavati škole formalnog obrazovanja i raditi u firmi koja pošteno prijavljuje primanja zaposlenih? Ali glupo je pitati se…svi znamo odgovor! To je Srbija!

Duvandžije…

Slušam već danima kako se proizvođači duvana okupljaju u centru BG-a i prodaju priču kako im neće biti plaćene subvencije zbog toga što su krvnici iz Vlade tako odlučili.
Proizvođači duvana se vezuju za siromašne seljake, koji uz veliku muku proizvode nekada dragocenu biljku, dobijajući koleru svakih nekoliko godina i umirući pre četrdesete godine. Da, to je bilo nekada… Danas proizvođači imaju tehnologiju koja ih brani od svakog rizičnog faktora ove biljke, često su sigurniji i od proizvođača pšenice ili kukuruza. Ne, ta tehnologija nije skupa, ako je neko pomislio da mi zameri na tome… Može se kupiti za polovinu duvanske subvencije na jedan hektar zemlje…

Nije mi samo najjasnije zašto su uopšte duvandžije dolazile u BG, kad nije ni istekao rok u kome im je Vlada obećala isplate… Miriše mi na političko podstrekivanje od neke interesne grupe…
Suština svega ovoga je sledeća – duvandžije su dobijale 220.000 dinara za proizvodnju od 2,2 tone po hektaru! Izvinite, koliko su dobijali proizvođači žitarica, voća, povrća…? Ništa!

Ja znam da će država opet popustiti i dati makar i nešto manju subvenciju, ali se pitam zašto? Efekat subvencija je trebalo da bude proširenje proizvodnje duvana na veće površine, ali do toga nije došlo…jer su gospoda duvandžije trošili na dokolicu pare, a ne za investicije i kupovinu zemlje ili bar iznajmljivanje zemlje…
Drugo, da li je interes države da spreči uvoz duvana po nižoj ceni? Ja mislim da nije, a borbu protiv pušenja treba nastaviti rigoroznom akciznom politikom i zabranjivanjem pušenja na svim ili većem delu javnih mesta.
Uvozimo jabuke, paradajz, krastavce,…ko zna šta sve… zašto? Da bi se subvencionisao duvan, a ne zdrava hrana?!

Jadno je što u ovoj zemlji svako, pa i stotinak duvandžija, može da dodje, da blokira centar Beograda i da dobije milostinju države, koju će potrošiti na hedonističke potrebe, a ne na proširenje proizvodnje!